|
Porast oboljevanja od reumatskih bolesti
| 
| 
Po istraživanju instituta "Batut" Reumatske bolesti mogu da se jave i kod dece, a nastaju kao posledica genetske sklonosti, delovanja različitih infekcija i faktora spoljne sredine - ishrana, klimatski faktori i sl. Najčešća reumatska bolest dece je juvenilni artritis. Procenjuje se da u Srbiji od nekog njegovog oblika boluje 1.000-2.000 dece i adolescenata do 18 godina. Najnovija istraživanja pokazala su da postoji značajan porast oboljevanja, ali i da ove bolesti ostavljaju trajne posledice na funkcionalnu i radnu sposobnost u odraslom dobu čak kod više od polovine obolelih. Juvenilni artritis može da se javi u svim uzrastima, počev od prve godine života, kod oba pola. Različiti oblici bolesti imaju svoje karakteristične simptome, po čemu se mogu razlikovati, ali i različitu prognozu i terapijski pristup. Ipak svi se odlikuju pojavom hronične ili akutne upale zglobova ranije ili kasnije u životu, a od oblika bolesti, pravovremeno postavljene dijagnoze i primenjene terapije, zavisi hoće li ova upala zglobova ostaviti teške posledice po zdravlje pacijenta.Nažalost, bolest se u početku može manifestovati vrlo nespecifičnim simptomima, poput ponavaljanih temepratura ili pojave promena na koži i očima ili nekim drugim simptoma, a bez zglobnih manifestacija.
Autoimunski poremećaj koji je u osnovi nastanka juvenilnog reumatoidnog artritisa zahteva primenu različitih lekova koji deluju na imunske mehanizme u organizmu čime se postiže kontrola poremećenog imunskog procesa i smanjuje stepen oštećenja zglobova. Uglavnom se za lečenje lakših oblika bolesti koriste različite vrste nesteroidnih antireumatika i kortikosteroidi.
Revoluciju u lečenju reumatskih bolesti, kako odraslih tako i dece, donelo je uvođenje biološke terapije za lečenje autoimunskog poremećaja. Ovi lekovi sadrže supstance koje mogu da blokiraju stvaranje različitih zapaljenskih molekula u organizmu, odgovornih za započinjanje i održavanje hroničnog zapaljenskog procesa koji je u osnovi imunskog poremećaja.